“VY 6737”

Ne znam sta više pamtim…
Dal’ tvoj osmijeh na aerodromu
Ili tvoje suze…
Da li tvoje kuđenje što do kasno sama tumaram lavirintima viječnog grada?
Nije me bilo strah. Karabinjeri su me zaustavili samo par puta. Na kraju krajeva, učinila sam im uslugu. 
Radno vrijeme su s nečim morali ispuniti. Mogla sam se izvaditi na tebe, al' nisam kapetane.
Oprostićeš mi moje lucidne strasti. I smijanje tvom macho plivanju

A ja tebi smijanje mojim gramatičkim greškama i okrnjenom izgovoru.
Tek poneki mjesec od čokolade i galeriju uspomena

Znam da ti meni samo jedno nećeš..
Misao da me poznaješ...
A možda si me izmislio. Možda sam i ja tebe.

Ne razumiješ, šta ću ja sada…
Ne volim septembar, ali ni mrvicu.
Ni to što sam "zlopamtilo" <3

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *