“Tamo nečija”

Na ljuljašci se njišeš kao usplahireni djevojčurak..
Koliko li samo može biti njih u tebi?
Od djevojčice koja bi se samo zabavljala do žene u zrelim, nekad pak' poodmaklim godinama?
Kad me uhvati sjeta vidim kako nasloniš na moje rame glavu,
dok milujem tvoju kosu plavu.
Začešljanu na stranu…
Koja miriše na tek pokošenu travu..
Vidim tvoje oči boje petroleja.
Duboko u njima sam se još davno utopio.
Ne mogu da izronim.
Ne želim!
Moja izumrla čula su probuđena.
Moje obamrlo tijelo se pokrenulo.
Moja linija života se produžila.
Produžila…pa se naprasno suzila.
Popiću još jedan konjak,
da zaboravim kol'ko si me rastužila.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *