“SVETO SRCE”

Pokisli šetamo “brdom mučenika.”
Eto kako su ga nazvali.
Reče da je to zbog umjetnika.

Ko bi rekao da ćemo kao Bodler i Sartr kročiti na Monmartr?

Pozdravljaju nas ulični svirači,
dok sunce se bori i oblake svlači.

A na uzvišenju čeka “Sveto srce”
Prkosno stoji. Zahvalno što postoji..

Iznenada on ne govori više,
ni da je Monmartr kliše.

I sve je tiše,
otkako nema kiše
i on ne piše.

Eto kako srce sveto,
biva oteto.

Još samo jedna suza,
za Francuza…

Uz poneki prizvuk bluza.

Od svega ostade jedna poema,
za dva boema.

Ostade trag pod brdom mučenika.
Stope dva nesnađena umjetnika.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *