“Na moru”

Svako u životu treba neku osovinu.

Da bi sebe dopunio, neko traži jaču ili ljepšu polovinu.

Ko’ neiskusni ribar razmeće se i veli: “Vidi moju ulovinu!”

Kad je nađe, ne zna šta ga to snađe!

Velika je to sreća!

A kad ulovina utekne nazad u more..muka još veća!

I tako se ljudi vrte u krug…
Između hvalisanja i žaljenja.

A za život bez briga su dovoljna knjiga i dva druga.

I more sa puno soli
Pa nek’ boli!

Duševna je to hrana!
Zaliječi se svaka rana!

So morska,
gozba dvorska.

Rana ura,
otvara se jedna pa druga škura.

“Ribe, ribe”, viče prodavac na ulici,
a mater mi već na pijaci.

I tako u ranu zoru,
shvatiš da si na moru 💙

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *