Šta si sve imao,
to nisi znao.
Kako do sada nisi zahvalio za ono što ti je život dao?
I znala sam da ćeš opet doći.
I znao si da će proći.
Trebalo je da uđeš u našu avliju...
Odvrneš česmu...
Pročitaš našu pjesmu..
Znaš li da si me ostavio žednu?
Znaj da sam napisala za tebe jednu...
Pusta je naša avilija, obrasla je mahovina,
Uhvatila se ko paučina...
Gotovo je sa našim strahovima,
nestali su sa našim sutonima. <3