AFRODITA-Morska rosa

Duga kosa…
Naga i bosa…
Tijelo joj prekriva morska rosa.

Tako mi nebesa,
Kćer samog Zevsa!

Došla je u ranu zoru,
Kupajuć’ se u moru.

Nastala iz srži Neptunove sjene,
uzdižuć’ se iznad morske pjene.

Dok izlazi iz mora,
pod njenim nogama raste cvijeće.

Kad’ bih samo mogao biti dio njene sreće…?
Al’ ona mene neće!

Ja sam samo običan smrtnik.

Nit’ sam Bog,
Nit’ sam uzvišen,
njene sam ljubavi lišen!

Nisam ja dio nebeskih svodova.
Kod tebe imam nula bodova!

Zar da budem golub?
Da oblećem oko tvoje glave svud’?
Zar da sam toliko lud?

Zbog tebe se vodi rat!
Niko nam neće bit’ svat!

Odlazi!

Ne želim te na svom ostrvu!
Ne želim od tebe ljubavi mrvu!

Prokleta nek’ si Božja ženo,
Zbog tebe sam potpuno uven’o!

I ko zna u kom dijelu Olimpa sad’ skita…
Al’ ako neko pita…

Ubila me…Afrodita.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *